Lišće se priklonilo poljima
I zaplesalo,
dječiji pogled sa osmijehom dugim kao svod zadirkivao je smutnje I bure,
starci su zagonetno
gledali deprimiranoga
duha koji struji po
obrušenjima hladnih
zidova,
ćutke promoljena sjenka
izgubljenoga Raja
pomilovala je na trenutak
porušeni duh svijeta.
уторак, 10. април 2018.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Учитељу мој богоносни, славо Православља, загледан у Богочовјека Христа, учио си нас својим Крстоваскрсним животом са ревношћу Христообразно...
-
Ја сам дубоко свијестан да сам будала, али трудим се да будем мања будала него што заиста јесам.
-
Његоше Оче мој Витеже слободе Лучо правдољубља Спусти поглед свјетлоносни на Сироту Црну Гору своју Данас је опака ћуд људска Отежала ругоба...
-
Стихови нису осјећања, како то људи мисле, осјећања имамо довољно рано, него су искуства. Да би се написао само један стих, човјек мора да в...
Нема коментара:
Постави коментар