Hodajući zemljom nestajem u oblacima sumnje, iščezavam u beskraju prolaznosti, udišem požudno vazduh, grlim aritmično srce koje otkucava, u kaputu izrešetanom mecima, zažižem svjetiljku da prekratim vječnost !
Учитељу мој богоносни, славо Православља, загледан у Богочовјека Христа, учио си нас својим Крстоваскрсним животом са ревношћу Христообразно...
Нема коментара:
Постави коментар