Polumrak u sobi
halapljivo guta zidove ,
utvare I siluete drveća
u potoku tihuju I šume,
prazne limenke piva
proždiru paučinu ispod kreveta,
začeta misao tromo se preliva
I ovaploćuje u staroj slici na zidu
koja ćudljivo sluti o ljubavi,
njene bujne rascvjetale grudi
teku ko izvorska voda
I krijepe ljubljene usne,
razasute knjige po stolu
mudruju u nijemoj tišini,
nemirne oči zaljubljenih
nasladjuju se bjekstvom
u požudnom bolu koji
oživotvorava I sjedinjuje
izranjavana srca......
четвртак, 22. март 2018.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Учитељу мој богоносни, славо Православља, загледан у Богочовјека Христа, учио си нас својим Крстоваскрсним животом са ревношћу Христообразно...
-
Ја сам дубоко свијестан да сам будала, али трудим се да будем мања будала него што заиста јесам.
-
Његоше Оче мој Витеже слободе Лучо правдољубља Спусти поглед свјетлоносни на Сироту Црну Гору своју Данас је опака ћуд људска Отежала ругоба...
-
Стихови нису осјећања, како то људи мисле, осјећања имамо довољно рано, него су искуства. Да би се написао само један стих, човјек мора да в...
Нема коментара:
Постави коментар