Moja priča

Nikada se više nisam
nasladjivao požudnim bjekstvom od sebe
nego kada sam često bio opijen alkoholom.

Gorio sam u ognju  nedorečenosti svoga života, tragediju sijao svuda oko sebe,
postao nobelovac sopstvene apokalipse.

Nikada kao tada smrt mi nije bila primamljivija,
a život bljutaviji.
Udisao sam čisti mrak i bio najvjerniji
poslušnik umiranja,
kamuflirao ponore svojih  ništavila
prevarnom nadom koja mi je trulila u rukama
i bivala porušena iz temelja ko' Solomonov Hram.

Bjesovi su mi ogolili i sagorili žilu kucavicu
bića,  utopljen u sujetne snove,
na život sam gledao demonskim očima
ko'  sužanj umirući,
ravnodušnost me preplavljivala plivajući
po dnu pakla i nikada se više nisam
utvrdio u dubljoj spoznaji da je čovjek
najbespomoćnija prašina bez Boga !