1

       Ти треба да живиш

       Непоправљиво живиш

       Да јуришаш на 

       Сунце које

       Заслијепљује очи

                        2

       Стефан Вишекруна је

       Само алузија у облацима

       Који скитају без престанка

       То нам је заједничко

       Да лутамо и патимо

       Испијамо кригле пива

       Плачемо

       Водимо љубав

       Пјевамо

                       3

       Књижевност је

       Инкарнација

       Слободе и борбе за

       Опште питање свијета

       Загрмио је промуклим гласом

       Достојевски у мојој глави