покислога лица
и елегично пјева
кишноме дану.
Човјек је ходајуће чекање.
Опустошеност људска
кривично прогони Бога.
Човјек је оваплоћена киша
која увијек
изнова се рађа
да би чезнула
за висинама.
Треба загрлити
распете истине
и далеко отпутовати
са њима.
Трепери сивило
покислога лица
и елегично пјева
кишноме дану.
Нема коментара:
Постави коментар