КОСОВО И ЦРНА ГОРА СУ ГРДНО СУДИЛИШТЕ, СРПСКИ АРМАГЕДОН!

ОНИ

Они се праве луди, док им је у глави тона челика.

Они су растурени од алкохола, док их мрак избљувава у шољу.

Они су многи други, загњурени у хиљаде лудила. 

"Поезија се не пише, она се живи свим бићем."

Први пут објављено у Бечу 2019. године поводом објављивања моје прве збирке пјесама "ПАУК ИЛИ ЧОВЈЕК"

Једино важно :

"Отвори срце Богочовјеку."

Запад је неприкосновени господар лицемјерја!

Чувајте се једностраности више од ватре!

СРЕДЊА ШКОЛА

У средњој школи сам бјежао од наставног програма свим силама и лоше сам учио, бјежао са часова, глумио мангупа, писао пјесме, опијао се, а читао сам са одушевљењем философију и књижевност која наравно није била у плану наставног програма. Читао сам све што се није учило у школи.

После средње школе читао сам даноноћно и прочитао гомиле књига, на крају сам постао чак и пјесник. 

Живот је позориште чуда. 

ПРИЧА ИЗ МОКРИХ ДОЛОВА

FREEDOM!

Узвикнуо је са огромним одушевљењем и олакшањем које га је читавога преплавило невиним узбуђењем које се тако јасно осликавало на читавој његовој физиономији. 

Почео сам се и ја смијати и радовати са њим, док смо шетали мојим родним градом показивао сам му знаменитости и причао о њима. 

Био је фасциниран Требињем, његовом љепотом, а највише од свега : СЛОБОДОМ.

Питао ме да ли овдје има банди, ја сам му из трка одговорио са отегнутим NOUUU и он се опет нашао у чуду и погледао ме пар пут са сумњом и невјерицом у очима, што је значило више као да не вјерује сопственим  ушима, него мени.

Препун утисака и узбуђења задовољно се смјешкао и корачао опуштено поред мене. 

Мој пријатељ црнац из St. Louisa по имену Brown није могао вјеровати да нема банди, расистичких репресалија и осталих јада који су га превише често прогонили и пратили у стопу у Америци.

Запиткивао ме данима гдје може да купи пиштољ у Требињу, јер рекао ми је да у St. Louisu живот није могао да замисли без њега, пиштољем је бранио себе и породицу. Несрећна Америко, демонократијо трула блуднице, ђаво те однио. То и није било велико чудо, јер St. Louis спада у најозлоглашеније градове у Сјеверној Америци.

Једино ако ти се посрећи да будеш познат и славан црнац, онда је то потпуно друга прича.

Коначно сам га некако убједио да нема потребе да купује пиштољ, јер ипак није ово Америка.

Волио је опасно да пије ракију, тако да смо често пили ракију и пиво са мојом екипом из насеља Мокри Долови, гдје сам и одрастао. 

Причао ми је да познаје легендарног репера DMX-a и испричао ми је како су се срели на улици у St. Louisu.

Одушевио сам се и рекао да ми је DMX један од омиљених репера. 

                      1

       Ти треба да живиш

       Непоправљиво живиш

       Да јуришаш на 

       Сунце које

       Заслијепљује очи

                        2

       Стефан Вишекруна је

       Само алузија у облацима

       Који скитају без престанка

       То нам је заједничко

       Да лутамо и патимо

       Испијамо кригле пива

       Плачемо

       Водимо љубав

       Пјевамо

                       3

       Књижевност је

       Инкарнација

       Слободе и борбе за

       Опште питање свијета

       Загрмио је промуклим гласом

       Достојевски у мојој глави

ВИЗАНТИЈСКО ПОЈАЊЕ

Византијско појање је

Моја велика љубав

Чак и када потпуно

Заборављам на њега

Тече у мени

И прогони смрти које

Пуцају у мене

Тако често 

Питају ме варвари са

скиптром у рукама и

похлепом у очима,

коме ти пјеваш пјесниче ?

Изађе човјек из затвора, али како да се ослободе они који су оковани духом у ћелији бића, а да притом нису тога свјесни ?

Ово је најстрашнија мука читавога свијета.

ШТА СЕ ДЕСИ КАДА ИЗГУБИШ ЛИЧНУ КАРТУ У ДРУГОЈ ЗЕМЉИ (по истинитом догађају)

ШТА СЕ ДЕСИ КАДА ИЗГУБИШ ЛИЧНУ КАРТУ У ДРУГОЈ ЗЕМЉИ

   ( по истинитом догађају) 

Када изгубиш личну карту

у другој земљи

са 20 еура у џепу, 

прво се квалитетно сјебеш

и проклињеш себе на мртво име, 

па после пола сата 

кажеш ма ко га јебе, 

да мало охрабриш себе. 

Одеш до плаже луд и распамећен

са хиљаду мисли

које те силују без милости. 

Окупаш се у мору

које не освјежава нимало,

јер ти гори глава, рониш до дна,

али ни то не помаже. 

Изађеш из мора,

одеш до продавнице по 3 дволитре никшићког пива и 

испијаш их на клупи у парку

поред мора као да су

ти посљедње у животу. 

Не занима те ништа више на свијету,

све ти је равно до Косова, 

престане ти горити глава 

и опет је све по старом. 

После тога одеш у шетњу, 

онако поприлично загријан од пиве, 

у пролазу причаш са странцима

на енглеском,

упознаш згодну и прелијепу Рускињу

која је притом и плавуша,

смувате се на први поглед,

па одете чамцем до руских вила, 

онда повриједиш ногу, 

а појма немаш гдје си је и када повриједио.

Причаш са Рускињом о Србима,

Русима, Чеченима и Хрватима, 

а на нози одједном угледаш

да ти је искочио велики хематом 

који изгледа као треће кољено и престравиш се од муке. 

Рускиња трчи и

улеће у кафану 

по кесу леда за ногу, 

а ти сједиш на столици и 

помислиш на трен да си у неком филму,

али нажалост ниси, 

јер нога одваљује од бола, 

вратиш се лађом заједно

са Рускињом на обалу,

поздравите се и

пољубите задњи пут. 

Шепаш по читавом граду

као рањеник са Сутјеске, 

успут пробаш да уђеш на рачун ноге

на концерт Електричног Оргазма, 

али обезбјеђење када види

твоју ногу и хематом који мијења боје, 

сјебе се више него ти и

са паничним покретима тијела и гестикулацијом отјера те

са улаза и каже да одеш у хитну.

Земаљске 

Свјетиљке 

Жмиркају 

И чаме 

Туробно 

У васионском

Мраку

О СПОЗНАЈИ

Када нисам познавао тебе Боже мој, мислио сам да је овај свијет најбољи и најсавршенији од свих могућих свијетова.

Када сам спознао тебе, увидјео сам шта је истинска и непролазна љепота и од тога тренутка цијели велелепни свијет ми се поруши као кула од пијеска пред мојим очима. 

Потом сматрах читаву творевину у поређењу са тобом, за трице и кучине. 

РИЈЕЧИ

Гутам ријечи

К'о птица

Зрнца слободе

Гушим се ријечима

Опијам

Словим

Покушавам

Умирем

Постојим

Експлозија ријечи

Растура тишине

Пљујем на ријечи

Кажњавам се њима

Ријечи су најстрашније

Када ћуте

И гледају ме

Без ријечи

Ријечи су рана

И завјет који исцјељује

Ствара

Руши свијетове

Ријеч је

Света и проклета

У исти час

Ријечи преумљују

Све пролазности и смрти

ТРЕПЕРИ СИВИЛО

Трепери сивило

покислога лица

и елегично пјева

кишноме дану. 

Човјек је ходајуће чекање. 

Опустошеност људска 

кривично прогони Бога. 

Човјек је оваплоћена киша 

која увијек 

изнова се рађа 

да би чезнула 

за висинама. 

Треба загрлити 

распете истине 

и далеко отпутовати 

са њима. 

Трепери сивило 

покислога лица 

и елегично пјева 

кишноме дану. 

Ноћ се размножава са земљом.

Ноћ тргује са сумњама. 

Ноћ режи охоло у очима. 

Ноћ самује испод капута. 

Ноћ пуши цигаре по кафанама. 

Ноћ рецитује стихове пијаним пјесницима.

Ноћ се туче крвнички са мутним мјесецом. 

Ноћ се гордо изругује свијету. 

Ноћ заудара, прегажена новим даном. 

ПОШТЕН И НЕПОШТЕН ЧОВЈЕК

Поштен човјек често се топи у недоумицама, уљуљкује и заварава се многим ишчекивањима овога или онога, непоштен човјек плете своје мреже гдје год стигне, попут отровног паука гута халапљиво свој плијен са проклетством зачињен.

Хиљаду ће ноћи

Мојом душом проћи

Твоје очи 

Символ љубави и жудње 

Срце ће ми освојити. 

У развратном сладострашћу коцке и пијанства, човјека највише од свега привлачи, узбуђује и ванредним лукавством постепено одвлачи у свој горки свијет безнађа, дух лутања и немара, проузрокован озбиљним разједињењем личности која плута тужно по мочвари бесмисла. 

Била би ми као казна, да ми покисну књиге, умјесто капута.

ВОДА

У часу када силовитом брзином

Вода о воду удари

Страховито разбије своје тијело 

У безброј капљица 

Које свјетлуцају од свјежине 

И дрхте од разорености 

И грча разједињења 

Али упркос свему томе и

Великим чудом 

Опет постану сједињене и 

Прекрију лице свијета