ОДГОВОР ДЕКАРТУ

"Cogito , ergo sum . "
"Мислим , дакле постојим ."

Ово је једна од највећих заблуда човјечанства која је незадрживо одвукла и одвлачи непрестано у понор безбројне душе у историји рода људскога , а њу је изрекао управо чувени математичар и философ Рене Декарт .

Обезбожена мисао помрачена најгнуснијим идолопоклонством себељубља и егоизма , отрованом и канцерогеном ( безрезервном ) вјером у човјека са дубоко надахнутом пројекцијом атеизма која се граничи и увелико задире у нихилизам који посебно на свој начин отворено бомбардује и обезврјеђује боголику личност човјека до апсурда и фикције , објеручке и са одушевљењем је прихватио и прихвата итекако и данас тзв. образовани  ( интелектуална елита ) свијет .

Европљани су постепено у својој крајњој гордости избацивали Бога из себе и свога живота и на кулминацији свога ништавила изјавили су да им никакав Бог није потребан и коначно су прогласили човјека за Бога .

Судећи по Декартовим сулудим ријечима  :  "Мислим , дакле постојим", из њих произилази да је једина и врховна мјера свега и свих ствари у овоме свијету , "човјек и само "човјек , што потпуно и "par excellence искључује постојање Христа Богочовјека .
Катастрофална обмана најстрашније демонске прелести је изједначити по важности , превасходству и суштини ријечи "мислити" и "постојати" .

Бог је створио човјека из небића и ништавила по икони и подобију својему који је једино од свих твари словјесно  ( разумно ) биће .
Бог је апсолутна љубав без почетка и краја, необухватљив, свеприсутан, сведржитељ свих свијетова и  док човјек има наравно свој почетак , али нема краја , човјек је круна његовог стварања и истинског благовољења .
Тако да је просто немогуће говорити о човеку , а не говорити о његовом саздатељу који му је подарио преузвишено достојанство усиновљења Господњега .

Ми само у Пресветом лицу Свете Тројице можемо да поимамо људско постојање , односно човјек задобија "духовно рођење" на Светој Тајни Крштења и спознаје Бога преко благодатне енергије и врлинским животом , партиципирањем  ( заједничарењем ) У Светој Литургији и Светим Тајнама живи у заједници са Христом .

Саздање човјека настаје у времену из Преблагодатне љубави Бога Оца, Бога Сина и Бога Светога Духа , односно јасније речено  : "Бога који је " триипостасан"  ( триличностан ) и јединосуштан .