ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ МОЈЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ПАУК ИЛИ ЧОВЈЕК" ОД СТРАНЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ПЈЕСНИКИЊЕ АНЕ ФЕРЕРО !

За српског пјесника који живи у граду Бањој Луци , поезија је дух умјетности .
Стефан кроз своје стваралаштво приказује божанско освјетљење људске личности , слободу духа и рефлексивну идолатрију душе сваког човјека .

Поетика Вишекруне припада свим народима свијета , али и он је пјесник који са својим надахнутим  стиховима долази одлучно и смјело до свог народа и чини свој народ портпаролом своје поезије , своје поруке и небеског драмског обрта и кулминације у својим моћним стиховима .

Стефан Вишекруна је заљубљен у природу и философију , стога поета обавија умове људи као у небеском облаку радости , искрености , опраштања и достизања унутрашњег сопства .

Порука коју Вишекруна жели послати је потрага за прошлошћу кроз умјетност , јер само откривањем поријекла можемо тражити садашњост и будућност уз помоћ референтних тачака неопходних за континуитет здравог људског путовања .

Важни елементи и појмови који се истичу у поезији српског пјесника су љубав према другима и стална потрага за "Сродном душом" ,
свјесној али у исто вријеме непознатој жељи , шоку који зна како душа одзвања у тишини .

Он зна како да створи изненадни звук , као што Црквена звона која се изненада приближавају бакру , стварају неодољиву мелодију која привлачи читаву пажњу човјека .

Пјесник врло успјешно користи реторичке фигуре и алегорије , сасвим пропорционално и суптилно у служби своје посвећености философско - умјетничким истраживањима.
Звучност и симфонија су итекако присутни , почевши од самог наслова прве поетске збирке Стефана Вишекруне  "ПАУК ИЛИ ЧОВЈЕК"

Његове референтне тачке су великани европске и свјетске књижевности , али без сумње његова инспиративна фигура сматрана правим водичем је српски пјесник Јован Дучић који је рођен у граду Требињу , као и уосталом Стефан Вишекруна .

Дучић и Вишекруна имају много тога заједничког  :

- љубав према западној култури, посебно према Француској .
-љубав према путовањима ( елемент који је одувијек  фасцинирао најстарије народе, између легенди и стварних прича , био је средство комуникације уједињавајући културе и супротне традиције у народима ), поезија је неузастављива веза са његовом земљом, народом и поријеклом .

Стефан има миран и спокојан дух спреман да се бори са својом поезијом против неправедних зала живота , у догми , у својој вјери , у нади и снази да промјени свијет, уништи зло , зло разлике које чине људе ограниченим и поробљеним .
Са априорним стиховима он доноси наду и даје своме народу радост нетрулежне слободе .