УСНУЛО НЕБО

Уснуло небо почива
у нијемој
децембарској ноћи ,
тишина језиво стење
промуклим гласом
у мраку ,
сјенке дрвећa
попут утвара
злокобно тетурају
на снијегу
обузете немирима ,
прљава вода копни тужно
у избразданоме блату ,
снени мјесец
искрада се
к'о лопов
иза брда и
расипа раскошно
сребрну свјетлост
по лицу суморног свијета .