среда, 12. август 2020.

ОКОВАНИ ПРОМЕТЕЈ

Трзаш се сулудо из кошмара
старог више хиљада година
и бунцаш о некаквим непрепознатљима
мој оковани Прометеју, 
уморан од живовања по земљи 
заборављаш своје име 
и псујеш саможивље човјечанства. 
у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Учитељу мој богоносни, славо Православља, загледан у Богочовјека Христа, учио си нас својим Крстоваскрсним животом са ревношћу Христообразно...

  • (без наслова)
    Ја сам дубоко свијестан да сам будала, али трудим се да будем мања будала него што заиста јесам. 
  • ЊЕГОШЕ ОЧЕ МОЈ
    Његоше Оче мој Витеже слободе Лучо правдољубља Спусти поглед свјетлоносни на Сироту Црну Гору своју Данас је опака ћуд људска Отежала ругоба...
  • КАКО НАСТАЈЕ ПЈЕСМА
    Стихови нису осјећања, како то људи мисле, осјећања имамо довољно рано, него су искуства. Да би се написао само један стих, човјек мора да в...