понедељак, 10. август 2020.

ЧОВЈЕК БУНЦА


Човјек бунца о непрепознатљима,
трза се сулудо из кошмара
старог више хиљада година,
презнојен од живовања
псује саможивље,
преспава ужасно дуго година
заборављајући своје име
и чека, чека,
чека живот.
у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Учитељу мој богоносни, славо Православља, загледан у Богочовјека Христа, учио си нас својим Крстоваскрсним животом са ревношћу Христообразно...

  • (без наслова)
    Ја сам дубоко свијестан да сам будала, али трудим се да будем мања будала него што заиста јесам. 
  • ЊЕГОШЕ ОЧЕ МОЈ
    Његоше Оче мој Витеже слободе Лучо правдољубља Спусти поглед свјетлоносни на Сироту Црну Гору своју Данас је опака ћуд људска Отежала ругоба...
  • КАКО НАСТАЈЕ ПЈЕСМА
    Стихови нису осјећања, како то људи мисле, осјећања имамо довољно рано, него су искуства. Да би се написао само један стих, човјек мора да в...