Misljenje ili lirski prikaz poezije -Stefana Visekrune

BESMRTNI STIHOVI

Iz nemogucih reci nastaje posebna pesma, magija ciste pesnicke duse.Poeta nosi “Bozansku liru”u svom pesnickom neznom srcu.Nesvestan sebe, koraca trnovitim putem do zvezda.

Nosen dahom svojih refleksivnih misli,postaje samo pesma...novo nadanje I prvi pocetak radjanja strofe.

Hercegovac...slican kamenu na medji upija kap ciste slobode I ljubavi.Nosen dahom Leutara otvara srce svetu, na dlan Bozanske ravni. Usudjuje se da suncu ponudi zrno mudrosti.

Osoben u izrazu, neuhvatljiv na dodire, Stefan je madjionicar svoje duse.Duhovnom lirom uzvisuje nebo, dok sa visina vetar raznosi pesnikove strofe, nalik sarenom zmaju u pokretu.

Prasak svetlosti u let beloj ptici na kamenu mudrosti, ustolicuje se...zeljan paznje I poverenja.

Svetu “Lucu” velikih mislioca sveta stavlja u dubinu svoje duse.Mlad kao crvena jabuka, misaono jak I ponosan, suncu se priblizava pogledom.Ciste emocije I blistavost uma nosi jaki kolorit boja u slikama.

Njegova poezija govori na vise jezika.Pesnik je bastini I sakuplja u grumen cistog zlata.

Neka je “Prvencu” bericetan rod I uspeh kod citaoca I publike, ostalo ce vreme zapisati u tragu pesnikove sudbine.

Tamo gde bude nogom krocio vreme ce zapamtiti delo.Reci se kale na vetru a mlado drvo savija do zemlje, rekose pre mene, mnogoumni pesnici I velikani ove zemlje.

Viseslojnost njegovih reci I misli dosezu veliki prag “Ispovesti duse”,pesnik imaginarno nosi pesmu u svojim iskrenim snovima, mislima I potrebama. On zavredjuje da bude izabran od velikih ljudi.

Njegova jacina stiha I reci nosi novu energiju moderne pesme.Osoben, talentovan na bol I nedodir,sklapa mozaicke slike na piestal nevinih pesnika. Suncu drag prinosi Apolonu svoju liru.

Muze su njegove same pesme I osobenost karaktera. Trajace njegov stih kao koracnica velikih heroja.

Izdvajam sledeci stih iz nepoznatog naslova kao sudbu koja govori o tome:

***Publicitet je pocasna titula

sujetne obmane zivota...

Bog je vecna tajna proleca,

zato tako neodoljivo

gine dusa za njim.

I sam pesnik je naslutio zivot I teskobu duse, dusa je krhka, kao nit nejake trave u cvetu pesme.Kod Stefana se pesme sanjivo radjaju, bude se poput zutog maslacka. Njegov stih I lirika lice na “Besmrtne Stihove” koji moraju pronaci svoga citaoca.

Poneki put sam zadivljen metafizikom ovog talentovanog kovaca svoje srece. Kod njega misao raste kao nabujala reka, kljuca I nastavlja dalje do svog usca. Milosrdan u izrazu, raskosne versifikacije,slikovoto govori o zivotu I sudbi.Sreca nije u nesreci, ili dozivljaju da smo nihilisticki zalosni. To je emotivni sukob mladog pesnika I njegovog pogleda na svet.Zlatokosi” Princ lirike”, mladic neznih, nevinih ociju govori nam tiho, kako kaze velika Desanka Maksimovic.Njegova tecna lirika I refleksija su u stalnom preplitanju I naraciji. Sta sada pisati? Da li sam iskren u svom stihotvorstvu? Gde doseze nebo I prozraci njegovih metafora, obucenih u najlepse strofe o ljubavi , zivotu, prodiranju u visine, neznosti, ranjivosti. Istrajnost je odlika velikih filozofa sveta, Stefan koraca svojom stazom utabanim korakom. Vrlo nestrpljivo ceka “Lirsku krunu”ona je tu, na dohvat ruke.

Pesnik ima mastu kojom oslikava svet prepun boli I nestvarnosti.On je svojim bitisanjem postigao cilj vrlo jasno I glasno.Zlatokosi pesnik iz Banja Luke, Hercegovac jacinu njegove lirike krasi sadrzajnost I snazan poetski izraz.Vizuelno nad culnim osecajem, rec kao ubojita sablja ovog mladog stvaraoca.

On je tu u svom mestu, pise I stvara vrlo ozbiljnu poeziju. Nagrade dolaze I odlaze, ostaju nasa dela.

Stari Latini kazu: Res non verba! Dela ne reci ( u prevodu sa latinskog jezika).Knjigu ili novu zbirku prvenac preporucujem za citanje, a visoke domete I stvaralastvo mladom autoru. Ostavio je lep utisak kod nas knjizevnih kriticara, stvaralaca sveta.Ostalo je samo zracak svetlosti I nove nade da se svi probudimo u besmrtnim stihovima naseg autora.

12.10.2018.  Srecko Aleksic, pisac  na Miholjdan u Beogradu.