Spoznaja
Čovjek hrli nezadrživo
poput strašnoga orkana
ka rijekama spoznaja životnih .
Otmicom slobode
bludi grozničava duša
po predvorjima pakla
zanesena ništavilom
čeka sudnji čas .
Kada spoznaš da sva
putovanja čovjeka
nisu ništa drugo do ulaznica
za razotkrivanje zamrlih
svjetlosti bića ,
tada otkrićeš Sunce
koje oblaci neće moći pomračiti ,
ugledaćeš oči obasjane
u mraku svojih nesagledivih ponora
i zavolićeš ih kao nikad
nijedne u životu .
O , Firenco
O , Firenco
moj duh
zanijemio je
pred prestolom tvojim
božanstvene umjetnosti svijeta .
U tebi je kolijevka
najotmjenije besmrtnosti
očarala nebo
neiskazanim blaženstvima .
Ah , Firenco
preveličanstvena boginjo
i najsvetija ljubavnice moja .
Usudjujem se siromah
da te skrnavim zemnim
riječima svojim ,
ne mogu da se otmem
čudesima velelepne
grandioznosti kojom si me
zanavijek nadahnula .
Čeznem da dotaknem
svim bićem srce tvoje
i ozaren negdje
u oblacima ljubim
Sveto lice Firence .
Misljenje ili lirski prikaz poezije -Stefana Visekrune
BESMRTNI STIHOVI
Iz nemogucih reci nastaje posebna pesma, magija ciste pesnicke duse.Poeta nosi “Bozansku liru”u svom pesnickom neznom srcu.Nesvestan sebe, koraca trnovitim putem do zvezda.
Nosen dahom svojih refleksivnih misli,postaje samo pesma...novo nadanje I prvi pocetak radjanja strofe.
Hercegovac...slican kamenu na medji upija kap ciste slobode I ljubavi.Nosen dahom Leutara otvara srce svetu, na dlan Bozanske ravni. Usudjuje se da suncu ponudi zrno mudrosti.
Osoben u izrazu, neuhvatljiv na dodire, Stefan je madjionicar svoje duse.Duhovnom lirom uzvisuje nebo, dok sa visina vetar raznosi pesnikove strofe, nalik sarenom zmaju u pokretu.
Prasak svetlosti u let beloj ptici na kamenu mudrosti, ustolicuje se...zeljan paznje I poverenja.
Svetu “Lucu” velikih mislioca sveta stavlja u dubinu svoje duse.Mlad kao crvena jabuka, misaono jak I ponosan, suncu se priblizava pogledom.Ciste emocije I blistavost uma nosi jaki kolorit boja u slikama.
Njegova poezija govori na vise jezika.Pesnik je bastini I sakuplja u grumen cistog zlata.
Neka je “Prvencu” bericetan rod I uspeh kod citaoca I publike, ostalo ce vreme zapisati u tragu pesnikove sudbine.
Tamo gde bude nogom krocio vreme ce zapamtiti delo.Reci se kale na vetru a mlado drvo savija do zemlje, rekose pre mene, mnogoumni pesnici I velikani ove zemlje.
Viseslojnost njegovih reci I misli dosezu veliki prag “Ispovesti duse”,pesnik imaginarno nosi pesmu u svojim iskrenim snovima, mislima I potrebama. On zavredjuje da bude izabran od velikih ljudi.
Njegova jacina stiha I reci nosi novu energiju moderne pesme.Osoben, talentovan na bol I nedodir,sklapa mozaicke slike na piestal nevinih pesnika. Suncu drag prinosi Apolonu svoju liru.
Muze su njegove same pesme I osobenost karaktera. Trajace njegov stih kao koracnica velikih heroja.
Izdvajam sledeci stih iz nepoznatog naslova kao sudbu koja govori o tome:
***Publicitet je pocasna titula
sujetne obmane zivota...
Bog je vecna tajna proleca,
zato tako neodoljivo
gine dusa za njim.
I sam pesnik je naslutio zivot I teskobu duse, dusa je krhka, kao nit nejake trave u cvetu pesme.Kod Stefana se pesme sanjivo radjaju, bude se poput zutog maslacka. Njegov stih I lirika lice na “Besmrtne Stihove” koji moraju pronaci svoga citaoca.
Poneki put sam zadivljen metafizikom ovog talentovanog kovaca svoje srece. Kod njega misao raste kao nabujala reka, kljuca I nastavlja dalje do svog usca. Milosrdan u izrazu, raskosne versifikacije,slikovoto govori o zivotu I sudbi.Sreca nije u nesreci, ili dozivljaju da smo nihilisticki zalosni. To je emotivni sukob mladog pesnika I njegovog pogleda na svet.Zlatokosi” Princ lirike”, mladic neznih, nevinih ociju govori nam tiho, kako kaze velika Desanka Maksimovic.Njegova tecna lirika I refleksija su u stalnom preplitanju I naraciji. Sta sada pisati? Da li sam iskren u svom stihotvorstvu? Gde doseze nebo I prozraci njegovih metafora, obucenih u najlepse strofe o ljubavi , zivotu, prodiranju u visine, neznosti, ranjivosti. Istrajnost je odlika velikih filozofa sveta, Stefan koraca svojom stazom utabanim korakom. Vrlo nestrpljivo ceka “Lirsku krunu”ona je tu, na dohvat ruke.
Pesnik ima mastu kojom oslikava svet prepun boli I nestvarnosti.On je svojim bitisanjem postigao cilj vrlo jasno I glasno.Zlatokosi pesnik iz Banja Luke, Hercegovac jacinu njegove lirike krasi sadrzajnost I snazan poetski izraz.Vizuelno nad culnim osecajem, rec kao ubojita sablja ovog mladog stvaraoca.
On je tu u svom mestu, pise I stvara vrlo ozbiljnu poeziju. Nagrade dolaze I odlaze, ostaju nasa dela.
Stari Latini kazu: Res non verba! Dela ne reci ( u prevodu sa latinskog jezika).Knjigu ili novu zbirku prvenac preporucujem za citanje, a visoke domete I stvaralastvo mladom autoru. Ostavio je lep utisak kod nas knjizevnih kriticara, stvaralaca sveta.Ostalo je samo zracak svetlosti I nove nade da se svi probudimo u besmrtnim stihovima naseg autora.
12.10.2018. Srecko Aleksic, pisac na Miholjdan u Beogradu.
"Nisam ja kriv !"
Čuveni slogan čovjeka glasi :
"Nisam ja kriv !"
Bogdan : Ne , tako mi vjere čestite
i oba oka u glavi , nisam kriv ,
ne može biti da sam kriv ,
neka su svi krivi na bijelome
svijetu to bi nekako i shvatio,
a ja da sam kriv to ćeš da
oprostiš stari druže.
Ako još jednom neko kaže da
sam kriv , bogami neće se
dobro provesti.
Čovječe , zar i ti sumnjaš u mene
da sam kriv ?
Justin : Sumnjam druže , sumnjam
prijatelju moj , otkada su me ptice
kamenovale ne vjerujem više nikome
ljutio se ti ili ne ljutio.
Ne češem ti uši jer te smatram
za prijatelja.
Sumnjam, k'o gavran što sumnja
dok leti avetinjski u noć crnu.
Sumnja pripravlja put ka mudrosti ,
a priznanje krivice je
samosvijest osviještenog čovjeka.
Bogdan : Ču šta mi napriča , xaxaxaxaxaxa
kako to zboriš jadi te ne ubili ,
k'o da si pokupio svu pamet svijeta,
dje sam ja rast'o kukala mi vjera.
Mora da si izučavao filosofiju ,
besjedio sa mudracima
i tom kojekakvom obrazovanom
elitom što no kaže učeni svijet.
Xaxaxaxaxaxaxa , nasmija me
ljudski filosofe , djavo si pravi
pa biće da se u svašta razumiješ.
Tihomir dolazi i prilazi im rukujući se
sa njima duboko zamišljen , oči mu
sijaju kao dva mala ognja od
silnoga uzbudjenja i govori :
"Ovaj svijet je zluradi avet što pomamno
tetura nepokojem , lomeći noge trči
opijen gušeći se u bezdušnim nasladama
i priprema sebi grobnicu vječnu ,
hrani nas otrovnom solju od koje
ključa krv u očima pa zavodi slijepce
da škrguću zubima u isto vrijeme na
brata i tudjina ."
Bogdan i Justin se nadjoše u čudu i zgledaše
se u trenu ukočenim pogledom
punim komike kada Tihomir izgovori ove
iznenadne riječi za njih .
Bogdan pomisli u sebi , ovaj Tihomir je
poludio sve su prilike ili tjera sprdnju sa
nama uvjeravajući sebe da je to istina
i ode bez pozdrava od njih u potpunoj
zbunjenosti .
Justin : Sve Bog udešava i svime vlada
zato mi te poslao dragi Tihomire
pobožno reče sebi u njedra .
Tihomir : E moj brate patniče
ti mene razumiješ , a to je veliko
kad čovjek čovjeka razumije .
Justin : Ti si mladi starac zato te svijet
tek otkriva i traži u zanosnom
divljenju sa reflektorom po gustoj
pomrčini rugobne Zemlje .
Tihomir : Ti znaš da srcem rušim bespuća
i ne pokoravam se nikome i ničemu do
jedino Bogu Svetome .
Justin : Da , vaistinu je tako brate moj ,
zato gdje god dodješ pronosiš radost
i blagu umnost , a osmijeh je svagda na licu
tvome , koju god prozboriš svaka ti je na
mjestu ne zvao se ja Justin .
