Човјек је "ходајуће ишчекивање" у овоме животу, али та ријеч ишчекивање никако не значи "летаргичну (опесимистичену), статику" или не дај Боже, очајање.
То подразумијева дјелатну (живоносну), динамику битисања човјека у овоме свијету.
Човјек је биће подвига, што значи да читав живот треба да се креће ка напријед и ка горе и да "обесконачује" своју личност.
Када кажем да је човјек "ходајуће ишчекивање", мислим у односу на вјечност да то он заиста и јесте.
Зато је говорио генијални Достојевски :
"Сва дјела и недјела човјека, само су
пројава човјека, а не читав човјек."
Нема коментара:
Постави коментар