"ЧОВЈЕК ЈЕ ХОДАЈУЋЕ ИШЧЕКИВАЊЕ"

Човјек је "ходајуће ишчекивање" у овоме животу, али та ријеч ишчекивање никако не значи "летаргичну (опесимистичену), статику" или не дај Боже, очајање.

То подразумијева дјелатну (живоносну), динамику битисања човјека у овоме свијету.

Човјек је биће подвига, што значи да читав живот треба да се креће ка напријед и ка горе и да "обесконачује" своју личност.

Када кажем да је човјек "ходајуће ишчекивање", мислим у односу на вјечност да то он заиста и јесте.

Зато је говорио генијални Достојевски :

"Сва дјела и недјела човјека, само су

 пројава човјека, а не читав човјек."

НА ХОДНИЦИМА ПУКОТИНА

НА ХОДНИЦИМА ПУКОТИНА

На ходницима пукотина

отвара очи и друмује човјек.

Пукотине крсте самоспознају

и растамничавају 

из робовања смртоносју.

Распукнућа су света оживотворења

личности која силно разгони бродоломе.

На ходницима пукотина

укрштавају се многи свијетови

и налазе се сва раскршћа.

ФИРЕНЦА

О, Фиренцо

пламољубљем опијена краљице

и превеличанствена љубавнице моја, 

погледом свјетлозарним

растапаш срце бурно

и вазносиш ме у плаветнолико небознанље, 

Фиренцо, 

Света богињо умјетности

и превеличанствена љубавнице моја.

Фиренца. 2018.г

Када је умјетност протјерана на најкурвањски начин на споредна врата од стране недоумних, кич и шунд је ушао тријумфално на главна врата великим посредством истих трабаната.