Pročitao  sam  toplo i umno poetsko delo "Vjetrometina".Iako prijatno iznenadjen nisam  zatečen  snagom  svakog  stiha jer  poznajem Višekrunu kao  smernog mladog  čoveka odanog  svom duhu i veri.Lično  sam  se  dvoumio, da li da ostavim  nekakav komentar  i  shvatio  sam da je "Vjetrometina " pouka i komentar za vremena, a pored  pregršti mudrosti, jasnog  slobodnog  stiha  dao  sam  sebi za pravo da , istina  uz mnogo opreza,  zapamtim brilijantnu  pesmu "OДА РАШЧOВЈЕЧЕНИМ" iz  koje ponavljam :               ...                                                                         Рашчовјешена главо

свијет је овај теби

горка утјеха

и губилиште страшно

гдје ратују на смрт

људи и богови

земље и гробови,

има ли краја робовању твоме?                                                                       ...                                                                                  Stefane   neka  je  čitana  i prepričavana   ova lepota.   

Стигла је краћа рецензија једног од најзначајнијих наших књижевника Мике Влацовића Владисављевића.