спаљује крила
обезнањеној слободи
која јуриша са
превратничким копљем на
суштаство човјека.
Анатомија неукости
темељи се на пакленој окованости
у утроби земље која рађа
јалове плодове довољности.
Пјесма је круна
божанског свеосвећења,
озарен буктињом преумљења
човјек у времену и простору
незадрживо чезне да
руши бедеме коначности.
Нема коментара:
Постави коментар