Данашњи интелектуалци гуше се у најогавнијој проституцији, бране се као рибе ћутањем, полемишу о небулозама, док све трули и заудара око њих и у њима.

Када сам био у Риму, срео сам код Ватикана једног црнца који је иначе улични продавач и сплетом околности размјенили смо пар реченица и када сам му рекао одакле сам, човјек ми је рекао ни пет ни шест, него да смо ми Балканска Африка и да смо браћа.

Изрекао је тада велику и језиву истину која је наша паклена стварност.

Браћа по мучеништву смо ми, запечаћена крвљу милиона невино пострадалих.

Мртви мир највише заварава човјека. 

Препливај мочвару своје незнавености, да се не би утопио у каљузи. 

Кажем вам, без испијања великих патњи и одрицања, никада неће бити великих духова и генија.

ИМА ПРЕВИШЕ ОПОРОСТИ

Има превише опорости у људима. 

Има опорости узвишеније од свих знања.

Има опорости у Сунцу које освјетљава

блудне помрчине. 

Има Сунца зачетог у опорости 

нијемој што просијава на 

заборављеним свратиштима слободе. 

ЊЕГОШЕ ОЧЕ МОЈ

Његоше

Оче мој

Витеже слободе

Лучо правдољубља

Спусти поглед свјетлоносни на

Сироту Црну Гору своју

Данас је опака ћуд људска

Отежала ругобама адским

Више него икад

Смрћу се куну

Живот проклињу 

Исто су сада јунаци

И издајници

Поштење газе

Чизмом грамзивом

И распињу га на сваком кораку

Обезображеност

Ордењима обасипају

Пођавољена господа

Кади помрчином ужеглом

У храму разбојничкоме 

Зло силује свету земљу твоју

Натопљену мученичком крвљу

Проклети изроди наружише

Вјеру православну

Само нам од горе сија

Правда свештена

Смрад богоодступништва

Разбожи земљу

Да се дисати не може 

ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ПРОДАО СВИЈЕТ

"ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ПРОДАО СВИЈЕТ" 

Што да се пењемо горе 
Бистримо прошле море
Одавно сам оставио круг
Каже да сам прави друг
Баци ме мало у трасу
И рекао сам му у лице
Мислио сам умро си сам
Одавно само сан

А не
Ја не
И даље држим све
Гледај у очи
Човјека који је продао свијет

Уз осмјех чврст стисак руку

Гдје да нађем своју чуку
Претражио облаке за злато
Годинама само блато
Буљим у звијезде без сјаја
Марш преко милион брда 
Мора да сам умро сам
Одавно само сан

Ко зна 
Не ја
И даље држим све
Гледај у очи
Човјека који јe продао свијет

КУРТ КОБЕЈН - ДЕЈВИД БОУВИ

АНАТОМИЈА НЕУКОСТИ

Пожар унутрашњих ратова

спаљује крила 

обезнањеној слободи 

која јуриша са

превратничким копљем на

суштаство човјека. 

Анатомија неукости 

темељи се на пакленој окованости

у утроби земље која рађа 

јалове плодове довољности. 

Пјесма је круна 

божанског свеосвећења, 

озарен буктињом преумљења

човјек у времену и простору 

незадрживо чезне да 

руши бедеме коначности. 

Човјек у овоме свијету је као краљ збачен са престола у подножје пропадљивости и сужањских уздаха.

Бојимо се као какви мишеви Корона вируса или чега већ се не бојимо, а за своје рђаве животе уопште не маримо, па то је смијурија човјече, рђавим личностима не требају никакви вируси, они су одавно живи мртваци и клицоноше свих зараза.

Част и велики наклон многим Руским пјесницима, али увјерен сам да Русија није имала свога оца поезије, док се није појавио генијални Пушкин и није имала свога сина, док се није појавио чудесни Јесењин.