МЕЛАНХОЛИЈА

Меланхолијо
Сапутнице Света
Рањених и жедних
Вечерас сви пију у твоју част
И путују обалама пустим
Под окриљем младе
Звјездане ноћи

Меланхолијо
Сапутнице Света
Рањених и жедних
Живот је бура
Тренутака гордих који
Запљускују и носе
Човјека по земљи

Меланхолијо
Сапутнице Света
Рањених и жедних
Боље да нестанем без
Трага са земље ове
Него да живим биједним
Полуживотом човјечанства

Меланхолијо
Богињо страшна
Вечерас сви љубе
У сненој тишини
Заносно лице твоје
И причају са обалама пустим
Под окриљем младе
Звјездане ноћи