Љубав је једино вриједна под
небом!
Запамтите господо моја да је љубав
једино вриједно што човјек има да каже
под небом.
Због љубави према Христу је и
наш славни
многострадаlни народ презрен у очима silnih ovoga
свијета и миљеник дични најчудеснијег
Богочовјека.
Великодушност је особина богољубивих душа.
Лако је спознати величанственост
љубави у сунцу,
али опет са друге стране
ни то уопште није лако,
јер многи и премноги
то никад не спознају.
Па замислите онда колико је далеко и
непојмљиво теже пронаћи љубав на дну
пијане и распусне душе
која идеално тврдоглаво признаје
да ништа не признаје...
Знајте да опијеност вином није толико
страшна, колико је у својој наказној
погубности непокорна и страшна
пијанка ошамућености животом.
О, то је паклени руг завјере зла над
немоћним човјеком.
Отуда произилази наша болна, хронична,
непоправљива и мученичка патња коју
увијек неминовно у мањим или већим
таласима прате као злокобна сјена
потмуле и мучке манифестације
раздражљивости и хипохондрије.
Потом се кајемо са огромном
испосничком страственошћу када нас
наше крајности доведу у предворје
лудила и очајања.
Љубав, да, да, то је све заиста.
Немојте се подсмјехивати када кажем
љубав, није то на подсмијех, ви се
подсмјехујете сопственом незнању
и то вас прилично забавља,
е у томе је ваша пропаст,
сви имате високо образовање
или само дубоки џеп господо?!
Љубав је одувијек била колијевка,
референтна тачка и крајњи домет читаве
феноменологије личности човјека.
Једино љубав је жила куцавица бића човјека.
Само она ће потрчати без пренемагања
и теоретисања пустог на распеће
безбројних крвавих Голгота овога свијета
са пјесмом и побиједиће у неисказаној
својој жртви за тебе сву охолост душе
твоје јадне
човјече, запамти прије него
што се подсмијехнеш на овакву жртву
безумна прашино.
Љубав је једино вриједна и саобразна
достојанству човјека, све остало је мрак
и сујетна парада која копни преко ноћи
у ништавилу и остаје заувијек закључана
у гробу ада ниских страсти, драга господо моја.
